Jednostavna ljubavna formula

Sedamdesetih godina XX veka, Džon Gotman i Robert Levenson, doktoranti psihologije pokrenuli su projekat pod nazivom „Ljubavna laboratorija“ (orig. Love lab) u kojoj su decenijama posmatrali interakciju bračnih parova i porodičnih sistema. Njihova ideja bila je da jednostavno posmatraju bračne parove i beleže svoja zapažanja bez ikakvih početnih premisa i hipoteza. Stoga su prve 24 godine proveli isključivo prikupljajući i analizirajući podatke o parovima, bez ikakve intervencije ili terapije. U to vreme dominatna teorija u bračnoj terapiji je bila da je kvalitet veze određen merom u kojoj su bračni partneri spremni da podele svoje najintimnije misli i osećanja, ali su rezultati koje su Gotman i Levenson dobili protivrečili toj teoriji. Oni su otkrili da ono što je srećne parove razlikovalo od nesrećnih nisu bile teme razgovora, već način na koji su razgovori (i konflikti) vođeni. Kakva god neslaganja parovi imali, svi pojedinci žude za dokazom da ih njihovi supružnici razumeju i da brinu o niihovim potrebama i osećanjima. Osnovna jedinica emocionalne komunikacije (u kojoj se direktno ili indirektno iznose nečije potrebe) jeste ono što Gotman naziva bid. U engleskom jeziku termini bid i bidding se odnose na davanje ponude na licitaciji. Pošto nijedna Gotmanova knjiga nije prevedena na srpski jezik (što je ogromna šteta), ne postoji zvaničan prevod za termine bid i bidding. Ja sam se odlučila da upotrebim termin iniciranje kontakta. Dakle, u daljem tekstu ću koristiti termine iniciranje i iniciranje kontakta za opisivanje upućivanja zahteva drugome da ispuni našu potrebu da sa njima ostvarimo (emocionalni) kontakt. Iniciranje kontakta može biti pitanje, pogled, gest, dodir, bilo koje ponašanje koje poručuje „želim tvoju pažnju i tvoju reakciju“.
Zašto je Gotman toliko pažnje posvetio ovom procesu? Zato što je sa svojim kolegama primetio da je on od ključnog značaja za kvalitet veze. Primetili su, na primer, da su muževi koji su se ubrzo razveli, zanemarivali ženino iniciranje kontakta u 82% slučajeva, dok su muževi u stabilnim vezama to činili u 19% slučajeva. Žene pred razvodom su ignorisale suprugovo iniciranje 50% vremena, dok su žene u srećnim brakovima to činile u samo 14% slučajeva.
Posmatrajući parove i porodične sisteme zaključili su da osobe odgovaraju na iniciranje kontakta na 3 osnovna načina: 
  1. Pozitivan odgovor (orig. turning toward). Podrazumeva odgovor koji na neki način pruža podršku osobi koja inicira kontakt, bilo da je reč o davanju odgovora na pitanje, smejanje na račun šale, klimanje glavom, osmeh ili prosto okretanje glave u pravcu osobe koja nam se obraća. To je zapravo odgovor kojem se potajno nadamo svaki put kad iniciramo kontakt. Šta se dešava u odnosima u kojima ljudi po navici reaguju pozitivno na tuđe inicranje kontakta? Oni tokom vremena razvijaju stabilne i trajne veze pune uzajamnih pozitivnih osećanja. Oni tokom konflikta imaju bolji pristup humoru, izražavanju nakolonosti i zainteresovanosti za partnera, što im omogućava da ostaju povezani i da lakše pronađu rešenja čak i kada su im interesi sukobljeni.
  2. Napad ili suprotstavljanje (orig. turning against) je jedan od dva moguća negativna odgovora. Ljudi koji se suprotstavljaju deluju svađalački nastrojeno i često pribegavaju sarkazmu ili ismevanju, što kod druge osobe izaziva povlačenje ili ulazak u konflikt. Gotman i saradnici su zapazili da je ovaj obrazac hostilnosti kojeg prati potiskivanje osećanja sa druge strane destuktivan po svaki odnos. Kod bračnih parova on dovodi do razvoda, a kod braće i sestara do otuđenosti i nedostatka međusobne podrške. 
  3. Ignorisanje (orig. turning away) je drugi oblik negativnog odgovora. Parovi kod kojih ignorisanje pređe u naviku razvode se u proseku brže od parova koji na inicranje odgovaraju suprotstavljanjem. Čak su i parovi koji se po navici suprotstavljaju, ocenili svoje brakove srećnijim od parova u kojima je jedan, najčešće muž, konstantno ignorisao ženino iniciranje kontakta. Ignorisanje često dovodi u situaciju da partneri postaju hostilni i defanzivni, pogotovo kad razgovaraju o temama koje su izvor stalnog neslaganja. Partneri koji imaju tendenciju da ignorišu često to svoje ponašanje pravdaju kao pokušaj da umire situaciju (jer imaju osećaj da će pogoršati situaciju ako bilo šta kažu), ali druga strana to retko kad tako doživljava. Poruka koju oni primaju je „to što govoriš nije važno“ ili još gore „ti nisi važan/na“ na šta mogu da reaguju povlačenjem ili agresivnošću (nateraću te da me saslušaš) u kojem se stvara jedna vrlo nezdrava dinamika napadanja i povlačenja koja ima tendenciju da se pojačava sve do tačke pucanja. 
Šta možemo da izvučemo iz ove priče o iniciranju kontakta i tipovima odgovora na njih? Parovi koji su pozitivnije reagovali na partnerovo iniciranje kontakta su imali bolji pristup humoru, izražavanju naklonosti i zainteresovanost za partnera tokom rasprava. Kao da su se sva prijatna osećanja koja nastaju tokom tih pozitivnih razmena među partnerima vremenom akumulirala i formirala rezervoar pozitivnih emocija iz kojeg mogu da izvuku resurse koji će im pomoći u kreiranju pozitivnih ishoda u konfliktnim situacijama. Šta se dešava kada nam uđe u naviku da negativno reagujemo na partnerovo iniciranje kontakta? Treba napomenuti ipak da je takvo ponašanje retko kad maliciozno, najčešće smo jednostavno nesvesni prema tim partnerovima zahtevima za pažnjom. Koji god razlozi se nalazili u pozadini, kada nam takvo ponašanje pređe u naviku, posledice mogu biti razarajuće. Ono utiče na propadanje svih odnosa koje imamo u životu i povećan broj konflikata usled nesporazuma i otuđenosti. Deca čiji roditelji češće negativno reaguju na njihove pokušaje da ostvare kontakt imaju lošije razvijene društvene veštine, ostvaruju slabije uspehe u školi i lošije zdravlje. 

Kako da popravimo komunikaciju sa drugima?
Složeni i ispunjavajući odnosi ne nastaju preko noći nego su proizvodi dugog procesa u kojem mi vršimo niz manjih razmena (iniciranje kontakta i odgovor na njega). Kao što ćelije sačinjavaju ljudsko telo, te razmene čine osnovnu komponentu emocionalnih odnosa. Svaka razmena sadrži informaciju emocionalne prirode koja će ili osnažiti ili oslabiti taj odnos. Iniciranje i odgovor mogu biti suptilni (pogled ili osmeh), direktni (pitanje i odgovor) ili čak dramatični (povišen ton). Pozitivni odgovori tipično izgrađuju topao odnos u kojem oba partnera često iniciraju komunikaciju, dok negativni odgovori obično imaju tendenciju da obustavljaju dalju komunikaciju. Šanse da će osoba pokušati ponovo da inicira kontakt nakon što je njeno prethodno iniciranje bilo odbijeno su vrlo male. 
Gotmanova formula za skladan odnos je vrlo jednostavna: potrudite se da na svaki negativni odgovor na partnerovo iniciranje kontakta pružite pet pozitivnih. Toliko je, po njihovom iskustvu, neophodno da odnos ne trpi. To ne znači da treba opsesivno da vodite statistiku već ćete sa prostim fokusiranjem pažnje da dobijete uvid u odnos pozitivnih prema negativnim odgovorima. Obratite pažnju na načine na koje inicirate kontakt sa partnerom. U svakodnevnom razgovoru i pogotovo u konfliktinim situacijama. Obratite pažnju na načine na koje partner (ili dete, kolega, prijatelj, bilo ko sa kime imate blizak odnos) inicira kontakt sa vama. Da li to čini direktno ili indirektno? Sramežljivo ili agresivno? Kako odgovarate na njih i kakve odgovore dobijate? Kakva je komunikacija bila dominatna u vašoj porodici dok ste odrastali ili u kojoj meri to utiče na vaš stil iniciranja kontakta i reakcije na tuđe iniciranje? I poslednje, možda najvažnije, nikada ne prestajte da radite na izgrađivanju boljih veština komunikacije. Svaka nova veština koju steknete (ukoliko je adekvatno i primenite) će poboljšati sve vaše odnose. 
Naredna dva članka nadovezaće se na ovu priču i baviće se komunikacijom među partnerima u konfliktnim situacijama, tačnije kako to rade ljudi u brakovima pred razvodom i kako to rade osobe u srećnim vezama i brakovima.

Izvor: “The Relationship Cure“ audibook by John Gottman

Comments

Popular posts from this blog

Pet jezika ljubavi

Kako da primate i upućujete kritiku