Zašto konverzacijski engleski?

Većina nas je učila engleski u školi, počev od nižih razreda osnovne škole. Čitali smo lekcije, učili nepoznate reči, liste nepravilnih glagola i gramatička pravila. Godine i godine učenja. Pa opet, mali broj nas zaista može da se pohvali dobrim poznavanjem engleskog po završetku školovanja. Zašto?

Stvar je u tome što u našem školskom sistemu učenje stranog jezika tretiramo kao bilo koji drugi predmet, kao sistem informacija koje treba da usvojimo. Učimo engleski isto kao što učimo npr. glavne gradove Evrope ili delove probavnog sistema zglavkara. Jedini problem je u tome što jezik nije samo sistem informacija, on je interpersonalna veština. Učenje jezika je nusproizvod naše težnje da uspostavimo kontakt sa drugima i da bolje razumemo svet oko sebe. Bez ta dva elementa ćemo teško imati motivaciju da ga naučimo. Vekovima smo ga savladavali u malim zajednicama u direktnom kontaktu sa bliskim osobama, to je kontekst sličan onome u kojem i malo dete uči maternji jezik.

Interpersonalni kontekst je kontekst u kojem naš mozak očekuje da savladava jezik. Ne sedeći u klupi, gledajući u udžbenik u gomilu nepoznatih simbola i bubajući liste nepravilnih glagola koje posle ne znamo da upotrebimo u rečenici. Jedina interpersonalna dimenzija koja postoji u učionici jeste kad vas nastavnik ili nastavnica prozovu i postave vam pitanje. Samo što tada nećete razmišljati “Hej, pa ovo je sjajna prilika da malo bolje upoznam svoju nastavnicu!”, nego ćete da stresirate oko toga da li ćete dobiti lošiju ocenu ako date pogrešan odgovor ili će vam se drugari smejati ako kažete nešto glupo. Zato naša deca završavaju školovanje bez dobrog poznavanja engleskog jezika. Jer je to jednostavno pogrešan način učenja.

Najbolji i najprirodniji način da se savlada jezik jeste kroz razgovor. Kroz iskrenu želju da se povežete sa drugim ljudskim bićem. Zato sam se odlučila na održavanje časova konverzacije na engleskom jeziku. Bez udžbenika, gramatike i liste nepravilnih glagola. Samo dvoje ljudi u neobaveznom razgovoru koji pričaju o stvarima koje ih interesuju.

ZA RODITELJE

Ukoliko ste roditelj deteta koje se muči sa engleskim jezikom u školi i imate volju i sredstva da plaćate privatne časove, savetujem vam da tražite od profesora da jedan čas nedeljno održi čas čiste konverzacije (drugi neka bude klasičan čas, vezan za gradivo u školi). Neka odu u sobu deteta i pričaju o omiljenim igračkama, igricama, crtaćima ili najboljim drugovima. Neka odu u šetnju i pričaju o onome što vide na ulici. Pobrinite se samo da je u pitanju osoba koja se vašem detetu dopada, to će mnogo da ubrza proces učenja. Shvatiće da je svrha jezika uspostavljanje odnosa sa drugima, a ne dobijanje dobre ocene u školi. Možda nećete videti rezultate odmah, ali će za godinu-dve vaše dete propričati i imati jaku motivaciju da i dalje uči i usavršava jezik samostalno.