Kako da napravite prezentaciju – saveti za apsolutne početnike

Svaka prezentacija se sastoji iz tri glavna elementa:

1. Govor – odnosi se na verbalni sadržaj Vašeg izlaganja
2. Prezenter – način na koji prezenter iznosi sadržaj svog govora
3. Pomoćna sredstva – PowerPoint, handout-i, tabla, fizički predmeti itd.

Najveći broj ljudi koji treba po prvi put da prezentuje pred poznatom ili nepoznatom publikom ima parališući strah od same pomisli na javni nastup. Najčešća strategija kojoj ljudi sa takvim problemom pribegavaju je da ceo svoj govor ispišu na slajdove i da govor jednostavno pročitaju. Tako imate najmanje prostora da se izblamirate, je l’ tako? To možda i jeste slučaj, ali ako tako izvedete svoju prezentaciju, ona će biti potpuna katastrofa iako ćete vi možda imati utisak da ste se „izvukli“ sa minimumom štete po svoje samopouzdanje.

Pretrpavanje vaše ppt prezentacije sa previše teksta i čitanje sa slajdova je jedna od najvećih, ako ne i najveća greška koju možete napraviti. Ako publici istovremeno ponudite sadržaj u pismenoj (slajdovi) i  audio (vaš glas) formi, oni će automatski izabrati pismenu formu tj. čitaće sa vaših slajdova. Oni ne mogu istovremeno da čitaju vaše slajdove i da slušaju šta vi govorite. To vas čini izlišnim i vašu prezentaciju apsurdnom. U tom slučaju ste svima mogli da uštedite vreme i jednostavno pošaljete svojoj publici prezentaciju na mejl gde bi je pročitali za nekoliko minuta u udobnosti svoga doma. Zapamtite da je publika došla da sluša vas, a ne da čita vaše slajdove i zato se potrudite da im obezbedite ono što očekuju ili će vašu prezentaciju napustiti razočarani. Dakle, ne posvećujte previše pažnje svojim slajdovima ili handout-ima. 

Na šta onda treba da budete skoncentrisani? Najpre, na sadržaj vašeg govora. Zapamtite da svojoj publici treba da ponudite neku vrednost. Da se nakon vaše prezentacije osećaju informisano, osnaženo i podstaknuto na neku vrstu akcije. Posebnu pažnju treba da obratite na početak i na završetak prezentacije jer ljudi imaju tendenciju da zapamte prvu ili poslednju informaciju koju čuju. U prvih 30-ak sekundi treba da „upecate“ publiku, odnosno da ih dovoljno zainteresujete za ono što ćete im ponuditi u toku prezentacije. Nakon uvoda treba da iznesete 3-4 stavke ili argumenta koji potvrđuju vašu osnovnu tvrdnju. Ne zatrpavajte vašu publiku informacijama jer će ostati preopterećeni i možda će čak izgubiti interesovanje. Što kraće i konciznije, to bolje. Kraj vaše prezentacije treba da predstavlja sumaciju vaših glavnih ideja koje ste im izneli i poziv na akciju. Šta je poziv na akciju? To su ukratko koraci koje očekujete da članovi vaše publike preduzmu nakon vaše prezentacije(npr. kako da kupe vaš proizvod), odnosno kako da primene informacije koje ste im predstavili.

Kako prezenter treba da se ponaša?

Vaše ponašanje na podijumu će možda u najvećoj meri da odredi kakav će sveukupan utisak vaša prezentacija ostaviti na publiku. Zato je neobično važno da vodite računa o tome kako se krećete i kako izgovarate reči vašeg govora. Prva i najvažnija stvar je da izbegnete nervozne tikove i sva ponašanja koja upućuju na to da ste nesigurni i nervozni. Ne toliko zbog toga što ćete ostaviti nepovoljan utisak na publiku, koliko zbog toga što ti tikovi znaju jako da odvlače pažnju publike pa vas zbog toga možda neće ni slušati. Krećite se po podijumu slobodno i koristite gestikulaciju onako kako biste je koristili kada biste svoga prijatelja ubeđivali u ideju u koju zaista verujete. Ako ste se pak odlučili da stojite u mestu, budite ispravljeni, sa nogama raširenim samo onoliko koliko je potrebno da biste stajali stabilno. Preširoko razdvojene noge kod muškarca ukazuju na demonstraciju moći ili čak  zastrašivanje. Žene ponekad imaju naviku da prekrste noge, zato vodite računa da to ne radite. 

Ruke bi trebalo da koristite u cilju potvrde onoga što govorite. Nemojte da ih prekrstite jer to ukazuje na nezainteresovanost ili defanzivan stav, nemojte da ih stavljate na kukove ili da previše dodirujete lice jer to upućuje nas nesigurnost i previše ometa slušaoca. I nikako, ali nikako nemojte u ruci da držite hemijsku olovku i nervozno je klikćete! To će dobar deo publike ostaviti sa željom da vas ošamare. U ruci možete da držite neki predmet koji želite da pokažete publici ili daljinski kojim ćete kontrolisati slajdove. Sve druge stvari izbegavajte.

Još jedna stvar na koju treba da obratite pažnju je vaš izgovor. Ton glasa ne treba da bude previše tih ili previše glasan, previše visok ili nizak. Ako vam se čini da vas publika ne čuje dobro (kada se mršte, prema vama okreću jednu stranu glave ne bi li vas bolje čuli makar na jedno uvo), pitajte ih da li je to slučaj i povisite ton za nijansu. Posebnu pažnju treba da obratite na tempo. Mnogi ljudi zbog nervoze govore prebrzo i to u potpunosti može da sabotira celu prezentaciju, koliko god da je ostatak prezentacije dobro osmišljen. 

Obucite se prikladno. Ne zaboravite da se osmehujete. Time pokazujete samopouzdanje, uspostavljate odnos sa publikom i, verovali ili ne, po nekim istraživanjima, delujete inteligentnije.

Kako da se predstavite publici?

Ako ikako imate prilike, zamolite nekog drugog da vas predstavi. Zajednički se dogovorite oko toga šta će biti rečeno. Na taj način nećete morati gubiti dragoceno vreme svoje prezentacije, nećete ostaviti utisak hvalisavca i imaćete izvesnu dozu kredibiliteta i pre nego što otvorite usta. Ako pak morate sami da se predstavite, uradite to na najkraći mogući način. Recite svoje ime, prezime (radno mesto nije neophodno) i šta vas čini jedinstveno kvalifikovanim za ovu temu. Nekada čak predstavljanje ne mora da bude na samom početku. Možete prezentaciju da započnete sa nekom pričom ili podatkom ili pitanjem koje će ostaviti jak utisak na publiku i tek onda se usputno predstaviti. Ne davite previše informacijama o sebi, pogotovo nemojte da se razmećete titulama jer ćete veći deo publike ostaviti sa utiskom arogantne osobe. Njih ne interesuju diplome koje posedujete, njima je jedino bitno da li ćete im ponuditi nešto vredno u vremenu koje će vam posvetiti.

Budite što interaktivniji. To možete postići time što ćete postaviti pitanje (retoričko ili neko na koje očekujete odgovor), sprovedete kratku anketu – da publika odgovori na DA/NE pitanje podizanjem ruku itd. Poželjno bi bilo da publika može da vam postavlja pitanja tokom prezentacije. Ako postavljeno pitanje remeti ritam vaše prezentacije, recite im da ćete na pitanje odgovarati na kraju prezentacije. Ukoliko pak ne želite da vas prekidaju, naglastite unapred da ćete na pitanja odgovarati nakon prezentacije.

Obavezno održavajte kontakt očima. Ukoliko vam je to neugodno, onda ih gledajte u čelo, oni će imati utisak da im gledate u oči.

Poslednji savet koji ću vam dati je vežbajte, vežbajte, vežbajte! Važno je da govor uvežbate na način na koji ćete ga i prezentovati, stojeći i krećući se. Ništa vam neće podići samopouzdanje kao svest da ste govor jako dobro uvežbali. Mark Tven je rekao: „Obično je potrebno više od tri nedelje da pripremim dobar improvizovani govor“. Zato krenite na vreme da se pripremate i imajte na umu da publika želi da uspete. Niko neće izdvojiti svoje dragoceno vreme i preći kilometre da bi doživeo tranfer blama. Srećno!